Koja se klasjen u poljiman kukurika zlatiš.
Miluješ me obnoć ki rukon trudnon stara mater.
Moren sinjin , valon svakin… neveron prkosiš.
Smiljen i kaduljon grdelinu pripivaješ u gori.
Tebi, kojon Bog me o’ beš’ke do kosa sidi, podari …
Ter u svakon ti stopi radost išćen, sne dičinje živin.
Planino mojizi uzdaha, dolino prisušeni suza.
Tebi, koja kruv mi prukuvaješ , tugu rašćaraješ … u modrini neba.
Ka’ no zvizda planjcaš, krunicon u misečini ovinčana.
U proliće kićeno, litnon zvizdanu pivušiš ,
S jeseni grožđen sladiš, zimi besidon antikin kripiš.
Tebi, domovino moja, željo srca moga .
Čeljadetu tvomen, šta se barjakon našin diči.
Povišću, herojin, znamenon na tvrdon stini.
Drćen , plačen i pivan, kakon Gospa zapovida.
Otkad je svita i vika, bilo je srca…..Rvacke i ‘ Rvata…
I bi’ će, doklen naško dite, mlado i staro , misto arije ‘Rvacku diše!

U Karakašici, 9. lipnja 2019. , na Duhove, slušajući koncert iz Splita “To je moja zemlja”.
Marija Librenjak